Ђавоља варош

54 км удаљена од Блаца налази се Ђавоља варош, природни феномен јединствен у Србији, а изузетно редак у свету. Овај природни споменик чине два природна феномене: земљане фигуре, као специфични облици рељефа који у простору делују врло атрактивно и два извора јако киселе воде са високом минерализацијом. Укупно има 202 земљине фигуре, различитих облика и димензија, високе од 2 метара до 15 метара, ширине 0,5 метара до 3 метара са каменим капама на врху. Земљане фигуре или како их локално становништво назива „куле“ су смештене у две јаруге, Ђавољој и Пакленој. Друга природна реткост у Ђавољој Вароши су два извора воде чудесних својства.

„Ђавоља вода“ која се налази у непоредној близини земљаних пирамида у Ђавољој јарузи је хладан и екстремно кисели (ph 1.5) извор са високом минерализацијом. „Црвено врело“ је други извор, који је мање кисео (ph 3,5) и са нижом општом минерализацијом . Његова вода се због равног терена разлива у веома танком слоју и отиче у корито оближњег Жутог потока. Због оксидације гвожђа кога вода садржи у великим количинама ствара се црвена тераса  лепезастог облика која у простору делује веома атрактивно.

За локалите Ђавоље вароши још су интересантна окна некадашњих рудника гвожђа и злата саских рудника из 12. века и Црква Свете Петке из 13. века, као и огроман број легенди.

Копаоник

На 50 км од Блаца пружа се Копаоник, највећи планински масив и једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији, привлачан за посетиоце током целе године. На њему се налази највећи скијашки центар у Србији, Национални парк у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина, а на ширем простору смесштен је читав низ културно-историјских споменика из периода од XII-XV века.

Јастребац

Јастребац је планина која се налази у средишњем делу Србије, на простору између Ниша, Алексинца, Крушевца, Блаца и Прокупља. Састоји се од два масива, Великог и Малог Јастребца. Спада у родопске планине. Од Копаоника је одвојен Јанковом клисуром на реци Блаташници. Највиши врхови су Велика Ђулица (1491 м), Поглед (1481 м), Змајевац (1.313 м) и Бела стена (1.257 м) који представљају природну границу између Топлице и Поморавља. Превојем Гребац између Великог и Малог Јастрепца води пут Прокупље-Крушевац (преко Рибарске Бање)

Јастребац се одликује обилном листопадном и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих бреза, али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна пастрмка, што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: сремуша, коприве, маслачка, дивљих јагода, јабука и крушака, разних врста јестивих гљива… које је уз добру припрему, изузетно здрава храна.

Излетиште „Јастребац“ се налази на 480 м надморске висине и располаже добрим смештајним капацитетима. Вештачко језеро омогућава купање у летњим месецима, а зими гостима стоји на располагању ски лифт са ски-стазом дужине 300 м. Убраја се у категорију лаких стаза, а налази се на надморској висини од 560 м.

У подножју Јастрепца налазе се бројни лековити минерални извори, Рибарска Бања са савременим рехабилитационим центром, Ломничка „кисела вода“, Беловодски кисељаци и др.

Омиљене планинарске маршруте су до „Беле Стене“ (1257 м), „Страцимира“ (1390 м), „Мазнице“ (1140 м), као и излети до „Мајорове чесме”, чесме „Две сестрице”, старе цркве Св. Петке, ”Долине бреза”, средњовековног утврђења „Градац”…

Ловиште „Велики Јастребац“ названо је по планини Велики Јастребац, чију територију покрива својим већим делом. Од Крушевца је удаљено 23 км. Ловиште је основано 1948. год, а још су у 19. веку постојали подаци о богатству ове планине бројном и аутохтоном дивљачи.

У централном делу планине, у долини Ломничке реке, налази се узгајалиште крупне дивљачи високе трофејне вредности. Ловци могу да лове јелена, дивљу свињу и срндаћа. У оквиру ловишта „Велики Јастребац“ налази се излетиште са језером и угоститељским објектима, ловачком кућом и осталим ловно-техничким објектима, који задовољавају стандарде ловног туризма.

Језеро Ћелије

Језеро Ћелије је вештачко, створено преграђивањем реке Расине, од Блаца удаљено 10 км. Дужина језера износи 12 км , а највећа дубина је 45 м. Током летњих дана температура површинског слоја воде износи 25 до 27оС, те је погодна за купање и спортове на води. Чиста вода, благи нагиб приобаља, велике дубине и разуђена обалска линија, Ћелије чини примамљивим риболовачким ревиром за спортске рибаре из свих крајева Србије.

Језеро је изузетно атрактивном за спортисте риболоваце, богато девериком, белицом. шараном, смуђем.

Манастир Св. Ђорђа у Ајдановцу

Удаљен 15 км од Блаца. Подигнут је у XIV веку за живота Јелене Анжујске и њеног сина, Краља Милутина. Иако је посвећен великомученику Георгију, име је добио по арнауту који је сачувао овај манастир од пустошења. Ово је једини мушки манастир у Топлици. Остаци фресака из XV века, видљиви су и данас.

Манастир Св. Николе у Куршумлији

Удаљен 20 км од Блаца, најстарија задужбина Стефане Немање и једна од најстаријих споменика монументалне средњовековне архитектуре код Срба. Ово је први Немањићки манастир у коме је организована преписивачка делатност, са писаним типиком (правило богослужења) и у њему је Сава Немањић благословио првог верника после добијања самосталне Српске правславне цркве 1120.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији

Манастир Пресвете Богородице (Петковача) у Кршумлији најстарија је задужбима Стефана Немање коју је заједно са оближњим манастиром посвећеном Светом Николи, подигао између 1159. и 1166. године. Налази се у близини ушћа реке Косанице и Топлицу, недалеко од остатака византијске базилике, а подигнут је на темељима равновизантијског храма, датираног у V или VI век.

Сама грађевина је једнобродна са основом триконхоса (одлика цркава у Цариграду и Светој гори) и каменим иконостасом. Манастирска црква је данас у рушевинама, а од 1979. године се налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.

Немања, који је владао Топлицом као удеони кнез, подигао је, прво манастир посвећен Богородици, а одмах затим и манастир посвећен светом Николи, што је, према његовим житијима, довело до његовог сукоба са старијом браћом, из кога ће изаћи као апсолутни победник. Сматра се да је манастир подигао за своју супругу Ану, која се касније замонашила и била настојница манастира као монахиња Анастасија. Средином XV века, између 1451. и 1457. године, манастирски комплекс се налазио под заштитом султаније Маре Бранковић, супруге султана Мурата II (1421—1451), која је у близини имала један од својих дворова. Манастирска црква је била покривена оловом, као и црква оближњег манастира Светог Николе, због чега је Куршумлија у средњем веку била позната и као Беле Цркве, због белог одсјаја сунца на оловним крововима.

Манастир је запуштен после Велике сеобе Срба 1690. године, након чега су му Османлије скинуле оловни кров, чиме је отпочело његово зарушавање. Временом су остале манастирске грађевине порушене, као и сама црква од које су опстали само делови, који су истражени 1921. године. Након Другог светског рата 1948. године, отпочели су радови на конзервацији саме цркве и њеном делимичном дограђивању, уз које су обављани и радови на истраживању целокупног манастирског комплекса.

Остаци цркве су у локалном народу познати под називом Петковача и око ње се сваке године на Велики Петак окупља више хиљада верника.

Археолошко налазиште у Плочнику

Недалеко од Куршумлије откривено давне 1927.године . Од првих ископавања до данас, пронађено је пуно предмета од керамике, камена и бакра који доказује висок степен развоја металургије и културе. По мишљењу научника, ово је први велики центар и колевка прераде бакра, не само на Балкану, него и у читавој Европе. У склопу локалитета Плочник налази и једно римско купатило које ће у будућности  постати једано од посећенијих туристичких места.

Пролом Бања

Удаљено 52 км од Блаца. Пролом Бања је званично отворена 1968. године када је и саграђен први хотел „Радан“. Најпознатија је по својој минералној и флашираној води „Пролом вода“, ова вода спада у изразито ретке воде са високим балеолошким вредностима. Пролом вода спада у високо алкалне јер pH вредност на њеном извору не пада испод 8,5 и не пење се изнад 9, температура је између 26 и 31,5 ̊C. Препоручује се код оболелих од: инфекције бубрега, чира на желуцу и дванаестопалчном цреву, хроничног затвора, екцема , псоријазе, упале жучи и жучних водова и других болести.

Смештајни капацитети Пролом Бање су: хотел „Радан“ са 440 лежаја и око 1700 лежаја у домаћој радиности.

Луковска Бања

Удаљено од Блаца око 60 км. Луковска Бања је највиша бања налази се на 700 м надморске висине и спада у ред најбољих ваздушних бања у Србији. Дели се на два дела на основу минералне лековите воде које се налази на западном  делу и извора који се налазе у источном делу. У западном делу налазе се 20 извора и две бушотина овај део се назива Горња бања. Источни део је богат са 13 природних извора и две бушотине и овај део се назива Доња бања. Температура воде је 22о-65оС. У овој бањи се лече: проблеме код крвних судова, обољења мокраћних канала, бешике и проблемима са бубрезима, сви облици реуме, проблеми са крвним притиском.

Смештајни капацитети Луковске Бање : хотел „Копаоник“ , хотел „Јелак“, приватни смештај.