У доба владавине Турака, кроз село Врбовац, на три километра од Блаца, пролазио је стари, заправо и једини пут којим је цар Лазар повео војску на Косово. Тим путем је 1389. године кренула и царица Милица како би обишла кнеза Лазара и његову војску на Косову. Путујући из престоног Крушевца са пратњом и „три товара жеженог злата“, као и многим другим стварима (драгоценостима, лековима, завојима, храном…), застала је да се одмори и причести. Следећег дана, баш када се свита спремала да настави пут, наишао је гласник са Косова и обавестио кнегињу о трагедији која је задесила српску војску и самог кнеза Лазара. Скрхана болом, наредила је да се сво благо баци у Блачко језеро, како га се Турци не би докопали и вратила се назад у Крушевац.

Легенда каже да је управо на том месту, где је царица Милица примила вест о погибији цара Лазара, израсло дрво – храст. Шумица око храста постала је молитвиште – Црквица, где се и данас окупљају мештани, верници, излетници, љубитељи природе, и где се сваке године 8. априла и 26. јула (Цвети и сабор Архангела Гаврила) одржавају народни сабори.

Храст је вековима растао, све док 2001. године црквена општина Блаце није донела одлуку да баш на том месту сагради цркву. Посечена су стабла неколико храстова, међу којима је био и стари храст. Када је обаљен и исечен на мање пањеве, на месту где је уздужно пресечен један од храстових пањева појавио се лик свеца – Божјих руку дело, за кога се верује да представља лик Цара Лазара. Овај пањ са светим ликом се чува у цркви која је у међувремену саграђена и носи име свеца Архангела Гаврила.