На дванаестом километру од Блаца налази се село Гргуре, кроз историју познато по многим важним догађајима за српски народ. Управо у овом селу по први пут су се среле и упознале две српске војводе Коста Војиновић – Косовац и Коста Миловановић – Пећанац.

Коста Војиновић је био потпоручник српске војске и вођа Топличког устанка у окупираној Србији 1917. године. Рођен је 1886. године у Смедереву. Надимак Косовац добио је по томе што је његова породица потекла са Косова.

Коста Пећанац рођен је 1879. године. Био је четнички војвода из времена балканских ратова Краљевине Србије, I и II светског рата у Југославији.

Пећанац је послат од српске Врховне команде да преузме контролу над Топличким устанком, који је већ водио и добро организовао Коста Војиновић. Улога Пећанца у Топличком устанку је спорна, али он ју је вешто искористио и створио од ње легенду. Током Топличког устанка дошло је до сукоба устаничких вођа Косовца и Пећанца. Када су окупатори напали Коста Војиновић је прихватио борбу, а Пећанац је избегао и своју чету пребацивао у непријатељску позадину. У сукобу са непријатељима Коста Војиновић бива рањен и опкољен. Тек када су му сви борци изгинули, он се убија да не би пао у руке непријатељу.

Непријатељима оставља поруку да га сахране на месту погибије. Жеља му је испуњена. На месту где је у сукобу са бугарском војском Коста Војиновић одузео себи живот подигнут је споменик. Данас се ту окупљају грађани и представници друштвеног и политичког живота Топлице.

Мештани села Гргура са поносом показују и причају део српске историје, која је у њиховом селу исписана. У селу постоји и етнографска соба у којој је представљен амбијент из времена Топличког устанка. Музеј је посећивала бројна државна делегација, а својевремено музеј је обишао и најстарији живи сведок Топличког устанка мајор Алекса Радовановић.