Најстарија црква у Блацу завршена је 1892. године, а с почетка XX века подижу се и друге цркве у скоро свим селима блачке општине.

Храм Успења Пресвете Богородице у Блацу

Храм Успења Пресвете Богородице у Блацу подигнут је 1892. године, да би касније био порушен од стране Бугара, поново подигнут 1935. године, а обновљен 2004. године. Храмовна и градска слава је 28. августа – празник  Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина.

Овај Храм подигнут је трудом грађана блачке општине, а за време владавине Његовог Величанства Краља Србије Александра I, године 1891/92. посвећен је Успењу Пресвете Богородице.

Храм Светог Архангела Гаврила у селу Врбовац

Храм Светог Архангела Гаврила у селу Врбовац, удаљеном два километра од Блаца, од 2001. године посетило је на хиљаде верника.

У близини старе „црквице“ за коју се верује да је на овом месту подигнута још пре Косовског боја, народ је решио да подигне нови храм, посвећен истом свецу. На стаблу посеченом за потребе изградње храма необјашњиво се указао лик свеца „божјом руком насликан“. Ово божје знамење освештано је 2001. године од стране тада владике нишког, а сада патријарха Српске православне цркве, Иринеја.

Сваке године на дан крсне славе овог Храма, 26. јула, овде долази огроман број ходочасника из целог света да види и да се помоли знамењу које нам је сам Бог послао.

Легенда каже да су у селу Врбовцу код Блаца, на месту званом Црквиште, од давнина постојали остаци цркве у којој се према предању Богу помолила и српска царица Милица, молећи се за српску војску коју је у Косовски бој повео славни кнез Лазар. Верује се да је овде сазнала за Лазареву смрт. Лета господњег 2001. године, мештани села Врбовац, решили су да обнове цркву Св. Архангела Гаврила. Стари цер који је по благослову био исечен за изградњу новог храма много векова крио је једну тајну. На засеченом стаблу појавило се знамење, лик Божјом руком насликан а у корену стабла стајао је крст.

Од дана откривања ово предсказање изазива пажњу мештана Блаца као и верника широм земље и иностранства.

Храм Свете Петке у Кашевару

За обнову храма Свете Петке у селу Кашевар везана је занимљива легенда. По предању, некадашњи храм срушили су још Турци Османлије и оставили на његовом месту гомилу камења за подсећање на векове ропства. Мештанину, који је много векова касније, пошао по материјал за изградњу куће баш са овог места, указале су се две анђеоске прилике, саветовавши га да не дира камен са темеља старог храма, већ цркву обнови, а народ поново приволи Христу. Чувши Божију реч о овом догађају,  мештани околних села обновише храм, посветивши га Светој Параскеви (Петки).

У блачкој општини налази се велики број светиња, а неке од њих су:

  • Храм Свете Мученице Мариjе „Огњене Марије“ у селу Претрешњи, подигнут 1939. године,
  • Храм Рођења Светог Јована Крститеља и Претече саграђен 1902. године у селу Качапору, Стублине – Врбовац,
  • Зидине старог храма из 15. века, Храм Свете Мученице Марине „Огњена Марија“ саграђен 1924. године у селу Чучале,
  • Храм Светог Пророка Јеремије саграђен 1926. године у селу Сибница,
  • Храм Светог Пророка Илије саграђен 1893. године, обновљен 1975. и 2009. године у селу Драгуша,
  • Храм Преображења Господњег подигнут 2001. године у селу Доња Јошаница,
  • Храм Преподобне Мати Параскеве – Свете Петке саграђен 2007. у Горњој Јошаници,
  • Храм Светог Цара Константина и Јелене – Света Јела, саграђен 1931. године у Барбатовцу,
  • Храм Светог Јована Крститеља и Претече из 1900. године у селу Гргуре,
  • Храм Алексије Човек Божији саграђен 1925. године у Чунгули,
  • Храм Свете Петке Параскеве освећен 2008. године у Вишеселу,
  • Храм Светог Пророка Илије у Музаћу,
  • Храм Преображења Господњег у Намастиру,
  • Храм Мученице Мариjе у Церовици,
  • Храм посвећен Светом Роману у Рашици,
  • Остаци верских храмова у Церовици: рестаурирани и конзервирани темељи храма Благе Маре, а високо у брдима налазе се остаци цркве Светог Пантелејмона, као и бедеми града “проклете Јерине“, кога мештани називају Каљаја (турцизам – тврђава, утврђење).