То је место коме предстоји дивна будућност (…) Дивна је околина тога места. Романтика, питорескност – све то оставља лепу импресију ма у које доба године човек био. Около планине, пуне шума, а даље зелене долине и млади плодни брежуљци (…) Нагли успех тога места је поглавито ради тога што су грађани те варошице активни људи, који поред личних послова стварају могућност и за народ. Дабоме, такви грађани увек су од користи и њима се увек мора указивати већа и дубља пажња.

Овако је познати песник и боем Раде Драинац, писао о Блацу давне 1923. године.

А Блаце сада…

…препознатљиво је по очуваној животној средини, развијеном воћарству и улагању у младе…

Општина Блаце је пре свега, општина шљиве, карактеристична и позната по највећим броју засада шљиве у Србији, у односу на површину коју захвата. На територији ове општине засађено је близу три милиона стабала шљива сорте стенлеј, на преко 5000 хектара обрадиве површине. У част шљиви, у Блацу се организује једна од најзначајнихих привредно-туристичких манифестација у Србији, под називом „Дани шљиве“.

Поред тога, рад на унапређењу квалитета живота младих, основни је задатак и мисија ове општине, јер су управо млади и њихов останак у Блацу услов за опстанак и развој овог краја. Локална заједница се труди да различитим уметничким, спортским, креативним и другим садржајима омогући деци и младима да, бављењем различитим активностима, испуњавају своје  слободно време и да квалитет живота у овој малој заједници ни у чему не одступа од живота и могућностима у већим срединама.

Зато је општина Блаце, са разлогом, названа ОПШТИНОМ МЛАДИХ И ШЉИВЕ!

Поред пољопривреде која представља најзаступљенију привредни грану на територији општине Блаце, туризам је главни потенцијал развоја овог краја. Богато историјско наслеђе, културно-историјски споменици, природне лепоте, манифестације, храна и традиционално гостопримство људи овог краја, основ су за убрзани развој туризма на овом подручју.

Посетиоци Блаца могу доживети незабораван провод и искуство…

  • на 39 различитих манифестација које се у току године одржавају на територији општине Блаце, од којих је свакако најзначајнија манифестација „Дани шљиве“, посвећена шљиви, по којој је овај крај надалеко познат и која се одржава претпоследњег викенда у августу месецу;
  • видети јединствено на Балканском полуострву и једно од најзначајнијих светских  палеонтолошких налазишта, Пребреза, у коме се налазе фосилни остаци  сисарске фауне старости 14-15 милиона година. На овом подручју су откривени остаци 12 врста крупних сисара, међу којима је неколико врста које су по први пут нађене у Европи, а две фосилне врсте (миоценска хијена и претеча газеле) су нове за науку. Овај споменик природе једини је палеонтолошки локалитет у Србији, те је као природно добро, стављено под заштиту Уредбом Владе РС, као добро од изузетног научног и образовног значаја, односно I категорије;
  • осетити слободарски дух Гвозденог пука и Косте Војиновића, вође Топличког устанка, јединог оружаног отпора против окупатора у Првом светском рату, а који је покренут у блачком селу Гргуре, обићи споменик и воденицу у којој је погинуо Коста Војиновић;
  • обићи родну кућу Рада Драинца, великог српског песника;
  • цркву у селу Врбовац која чува тајну лика „свеца“ у пању и места на коме је царица Милица сазнала за страдање српске војске на Косову Пољу, након чега је, каже легенда, сво Лазарево благо бацила у блачко језеро, како га се Турци не би докопали…
  • посетиоци Блаца могу пити најбољу шљивову ракију, осетити чари винског туризма винарије „Tody“, јахати коње коњичког клуба „Мамуза“, летети авионом приватног аероклуба „Блаце“ и открити још мноштво занимљивих и јединствених детаља, места и прича…

ОПШТИ ПОДАЦИ

Географски положај

Општина Блаце је смештена у Топличкој котлини, на источним обронцима Копаоника и југозападним обронцима Јастрепца, захватајући северозападни део Топличког басена који је Јанковом клисуром спојен са долином Расине, односно Крушевачким басеном. Иако има периферни инфраструктурни карактер у односу на главне магистралне коридоре, Блаце чини раскрсницу путева према Косову и Метохији, Копаонику, Крушевцу и Прокупљу, што представља повољни транзитни положај. Од Топличке магистрале општина Блаце је удаљена само 12 километара.

Територија општине Блаце се граничи са севера територијом града Крушевца, са истока општином Прокупље, са југа општином Куршумлија и са запада општином Брус. По површини је мала копаоничка општина (306 км²), у којој се налази 40 насеља, а према резултатима пописа из 2011. године у њој живи 11.686 становника. Од тог броја у Блацу живи 5.261, а у сеоским насељима 6.425 становника.

Насеље Блаце смештено је поред реке Блаташнице, на око 12 километара узводно од њеног улива у реку Расину.

На надморским висинама од 380-430 мнм (средња висина 395 мнм), Блаце лежи на вододелници сливова река Расине и Топлице. Најисточнији део насеља је у сливу Топлице.

Клима

Територија општине Блаце има умерено континенталну климу са изразитим континенталним карактеристикама, која са повећањем надморске висине поприма карактер планинске климе. На такве климатске карактеристике су, поред спољних фактора, утицале и карактеристике Топличке котлине и правци пружања планинских масива Копаоника и Великог Јастрепца.

На територији општине Блаце просечна средња годишња температура износи 10,1оС. На основу података Метеоролошке станице у Блацу, у следећој табели су дате средње месечне температуре ваздуха:

Блаце I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год.
T,oC -0,6 0,5 4,4 9,2 13,3 16,8 20,8 19,7 14,2 9,8 4,0 1,6 10,1

Табела: Просечна температура ваздуха за Блаце по месецима

Извор података: Републички хидрометеоролошки завод

Поднебље општине Блаце одликује хладним зимама, незнатно топлијим јесенима и пролећима и умерено топлим летима, па дужина вегетационог периода износи од 220 до 240 дана. У вишим деловима општине снежни покривач се дуже задржава, па су зиме оштрије. Лета су овде због веће апсолутне висине и пошумљености знатно свежија.

Општину Блаце красе природне лепоте и знаменитости које су од велике важности за њен даљи развој као туристичког подручја и за које је потребно пуно подршке и помоћи како би смо реализовали планове везане за њих.

Становништво

Према резултатима пописа из 2011. године на територији општине Блаце живи 11.686 становника, од чега у самом Блацу живи 5.261, а у околним селима 6.607. У односу на попис из 2002. године 2.073 становника је мање, а у односу на 1991. годину број становника се смањио за 3.463.

Историја

На основу предања, али пре свега материјалних доказа, може се претпоставити да је овај крај у прошлости имао значајну улогу, а сасвим сигурно богату и бурну историју.

Полазећи у бој на Косово Кнез Лазар морао је проћи кроз Јанкову клисуру, а затим преко подручја Блаца према Куршумлији и Подујеву. Јанкова клисура је и добила име према Сибињанин Јанку, прослављеног и у нашим народним песмама.

Ослобођењем Топлице од Турака (1878) ослобођено је и подручје садашње општине Блаце. У времену од 1880. до 1885. године основана су и настањена сва села која данас постоје у општани Блаце. Многа од њих задржала су имена која су имала и за време Турака (Алабана, Међухана, Шиљомана, Претежана, Драгуша и др.), а нека су насеља добила имена, вероватно, по старим насељима досељеника. Највећи број становника досељен је с Копаоника (подручје општина Брус, Александровац и Куршумлија), из околине Косовске Митровице (Ибарска долина), из Санџака, Сјенице, а делимично из околине данашњег Власинског језера и других крајева Србије.

Блачани су се храбро борили у српско-турском рату 1912. и српско-бугарском рату 1913. године. Велики је број војника с овог подручја који су се истакли храброшћу у борбама на Церу и Дрини, и касније одступили кроз Албанију, да би узели учешћа на солунском фронту.

У ратовима за ослобођење Србије (1876-1918) овај крај је дао велики допринос. Понос целе Србије и врховног команданта српске војске, краља Петра I Карађорђевића, био је чувени „Гвоздени пук“ који су чинили младићи из овог краја. „Овај крај био је 1917. године стециште тзв. Топличког устанка, јединог на окупираној територији“. (Андреј Митровић „Устаничка борба у Србији 1916-1918“), којим је руководио легендарни јунак Коста Војиновић и током којег је ослобођено Блаце. Устанак је угушен са врло трагичним последицама по устанике. Читава села су запаљена, а око 20.000 становника Топлице (међу њима и велики број са блачког терена) побијено је на најсвирепији начин. И сам Коста Војиновић погинуо је децембра 1917. у Церовачкој реци више села Гргура. На овој реци и сада постоји воденица у којој је Војиновић провео последње часове живота, а у црквеној порти у Гргуру спомен-биста у знак захвалности грађана топличког краја овом неустрашивом борцу.

У ослободилачком рату 1941-1945. године грађани блачке општине узимају видно учешће у борби против окупатора. Крајем 1941. и у првој половини 1942. године неколико стотина нашло их се у Топличком партизанском одреду, у месним десетинама и народноослободилачким одборима, а хиљаде становника пружало помоћ НОП-у.

Блаце са околином коначно је ослобођено 28. августа 1944. годинеОдмах после ослобођења Блаце постаје седиште среза јастребачког.

Године 1947. овај срез припојен је топличком, да би се после три године, 1950. поново приступило формирању среза, који се почетком 1955. спаја са срезом прокупачким. Цело подручје бившег јастребачког среза подељено је сада на две општине: Барбатовачку и Блачку, које се септембра 1957. године спајају у једну општину са седиштем у Блацу.