Село Пребреза налази се на јузгозападним обронцима Јастрепца, 10,8 км западно од Блаца.
Надморска висина достиже од 466 до 680 метара.

Фасцинантна природа, палеонтолошко налазиште, стогодишњи храст, прича о моштима Св. Ђорђа, Турско језеро, стара воденица поточара и још пуно интересантних детаља, везује се управо за ово блачко село, које скрива многе тајне.

Простране ливаде, пашњаци, храстове, букове, јелове и борове шуме на падинама Јастрепца, привлаче све заљубљенике нетакнуте природе и авантуристе.

На падинама Великог Јастрепца, на делу подручја Глувог потока, налази се споменик природе „Пребреза“, палеонтолошко налазиште фосилних остатака кичмењака, односно костију сисара из епохе геолошке историје означене као средњи миоцен, које представља, у Европи и свету познато, а на Балканском полуострву јединствено палеонтолошко налазиште, са неогеном сисарском фауном старости 14-16 милиона година. На овом подручју су откривени остаци 12 врста крупних сисара, међу којима је неколико врста које су по први пут нађене у Европи, а две фосилне врсте (миоценска хијена – Precrocuta miocenica и миоценска претеча газеле – Hipsodontus serbicus) су нове за науку. Овај споменик природе једини је палеонтолошки локалитет у Србији, те је као природно добро, стављено под заштиту Уредбом Владе РС, као добро од изузетног научног и образовног значаја, односно I категорије.

Налазиште чува остатке животиња из редова Carnivora – месождери (хијене и др.), Perissodactyla – копитари (коњи, носорози), Artiodactyla – папкари (свиње, жирафе, говеда), Proboscidea – сурлаши (мастодон).

На основу досадашњих истраживања откривених остатака, ово подручје указује на токове миграције сисара у доба миоцена из Европе, Азије и Африке преко Балканског полуострва. Стање на локалитету, под чим се подразумева бројност фосилних остатака, њихова очуваност, начин таложења и др, омогућава нам извођење закључака о приликама на копну и у води које су владале у то време.

Најфасцинантније је откриће остатака скамењене птице која лежи на јајима, што указује на чињеницу да се на овом подручју десила нека изненадна, неочекивана елементарна непогода или природна катастрофа, којом приликом су страдале затечене животиње. Бројни фосилни остаци нађени на овом локалитету чувају се у Природњачком музеју у Београду и у Народном музеју Топлице у Прокупљу.

Укупна површина заштићеног подручја Споменика природе „Пребреза“ је 0,86 хектара.

Чика Раде Ракоњац, мештанин овог села, човек који је прве фосилне остатке открио још давне 1948. године, каже да су становници овог села копајући бунар 1954. године, пронашли остатке виличине кости неке од праживотиња на 12 метара дубине, а 1987. године, на шест метара дубине, пронађен је зуб мамута, тако да се са разлогом верује да цело подручје лежи на фосилима.

У темељима старе, прадедовске куће чика Радета, несвакидашег човека који плени бистрином ума и једноставним приповедањем прича које чува од заборава, пронађен је камен на коме је уклесана 1389. година. Камен са уклесаном годином, откривен је 1981. године, након земљотреса и урушавања дела старе куће.

Ово село, по много чему јединствено, чувало је још једну велику тајну, мошти Св. Георгија (Св. Ђорђа), витеза кога Срби највише славе.

Легенде кажу да је Свети Георгије убио аждају на Пештеру и да је заслужан за стварање немањићке државе. Био је ослободилац заробљених, лекар болесних, заштитник сиромашних, борац против царева и великомученик.

Мошти Светог Ђорђа

Део моштију Светог Георгија сачуван је у Старој Србији, на Пештеру. До 1689. године, мошти су биле у манастиру Ђурђеви ступови. Kада су Турци спалили овај храм, кивот са моштима пренешен је и сакривен у црквици Светог Ђорђа у селу Лопижње, крај Сјенице, а када су Османлије спалиле и овај храм, СПЦ је мошти поверила српској, православној породици Пешић из Лопижње, која се заветовала да их чува и преда најближој цркви, чим се Србија ослободи од Турака.

Сава Пешић је пред турским зулумом 1876. године отишао из Лопижње и доселио се у Пребрезу код Блаца. Завет је пренео на сина Милета који је мошти чувао у породичној кући моравског стила у Пребрези. Не зна се тачно ко је од наследника и када, у цркву Светог Прокопија у Прокупљу, однео и предао ковчежић обложен пурпурним брокатом и богато извезен златним концем у коме су се налазиле кошчице шаке и део коже главе са плавим увојцима Светог Георгија.

Аутентичност моштију Светог Георгија потврдио је 1929. академик Радослав Грујић. На унутрашњој страни поклопца ковчежића био је залепљен графички лист са приказаним сценама мучења свеца. Та графика је дело Христифора Жефаровића, који је живео и радио у Београду, Војводини, Бечу и Русији, у 18. веку.
Научници су још средином 19. века приметили да Свети Георгије има веома специфичан и снажан култ код Срба као „ослободилац заробљених, заштитник сиромашних, лекар болесних, борац против царева, победник и великомученик“. По предању, он је заслужан и за стварање немањићке Србије. Kад су љубоморна браћа оковала и заточила Стефана Немању у пећину, овај се молио свом свецу заштитнику Георгију да га ослободи. Чудо се десило. Немања се нашао на слободи, постао је велики жупан, утемељио је моћну државу и саградио велики манастир Ђурђеве ступове, на брду изнад престоног града Раса, на месту данашњег Новог Пазара. Пећина из које је Свети Ђорђе спасао Немању постала је стециште монаха и у време Светог Саве ту се развио велики пећински манастир. Његови остаци и данас стоје у подграђу моћне тврђаве на ушћу реке Рашке у Себечевску реку. Из пећине се виде види небо и брег са белим зидовима Ђурђевих ступова. Пут у подножју овог чудесног места води до врела Рашке, уз које се налази Kоштано поље, јер је по још живој пештерској легенди ту кости оставила троглава аждаја коју је убио Свети Ђорђе.

Турско језеро на врху једног од обронака Јастрепца, је природно језерце које се налази се на око 680 метара надморске висине у атару села Пребреза, на четворомеђи са селима Богише, Равни, Џепница, изнад места где су некада биле Трбуњске колибе. Налази се у буковој шуми, окруженој боровњаком. Потиче још из доба Римског царства, а некада је представљало границу између ослобођеног дела Србије и дела који је још увек био под Турцима. Легенда каже да су се у језеру некада купале шумске виле. Иако је обрасло растињем, језеро је испуњено водом и током најсушнијег дела године. Још увек није тачно утврђено порекло и састав воде у језеру. Сматра се да се језеро пуни водом из подземних извора. Покрива површину од око десет ари и представља прави доживљај за авантуристе. Незнатним улагањем, у смислу чишћења језерског корита, језеро би постало права туристичка атракција, место за опуштање и релаксацију.

У близини се налази и Мало језеро, као и видиковац са кога се виде обронци Гоча, Жељина, падине Копаоника, Александровац…

Недалеко од овог места, уз букову шуму према засеоку Кавгалији, налази се „Суви извор“. Овај назив није добио зато што нема воде, већ зато што се те воде не можете напити, увек ћете остати жедни. Спечифичност воде у овом извору резултат је проласка изворске воде кроз различите слојеве стена у земљиној кори који садрже минерал алаун или стипсу.

На простору Пребрезе, пре земљотреса 1979-81. године, постојала је Турска, а касније Милисављева бања са бројним извориштима лековите воде, сличне Пролом води.

У селу се налази и храст који је стар преко 100 година. Обим пања овог фасцинантног дрвета је 3,58 метра, а обим стабла 3,05 метра. Прва бочна грана му је на три метра висине, а храст и даље вегетира и код посматрача изазива право дивљење.

Воденица поточара, стара више од 150 година, чији зидови, саграђени од дрвета, сламе и блата, одолевају зубу времена, прави је раритет овог краја. Воденица се налази у засеоку Горње Пребрезе познатом под називом „Збиљићи“, на Пребрешкој реци и власништво је породице Збиљић. Посебно је интересантно то што је у потпуности сачуван и у употреби камени точак, кош, чекетало, мучњак, поканце и други аутентични делови воденице.

Атар села обухватају ловишта Драгомировац и Велики Јастребац. Овде је могућ лов на дивљу свињу, зеца, шумску шљуку, фазана, пољску јаребицу.

Породица Ракоњац је спремна да у свако доба прими госте и упозна их са прошлошћу и задивљујућим природним феноменима овог подручја.

Поред свих наведених богатстава које којима обилује Пребреза, у овом селу можете видети и стабла дрвећа који пркосе гравитацију растући тако да су нагнута навише – уз брдо, сазнати детаље скривеног закључка светских сеизмолога донетог на симпозијуму у САД, након потреса на Копаонику 1979-1981. године, о томе да је Копаоник велики живи вулкан, јер је постоји место на свету у чијем је подножју толики број термалних изворишта и бања, као што је то у подножју Копаоника…

Сви ти извори, бање, па и Турско језеро представљају одишке вулкана који га држе успаваног.