На 15-ом километру јужно од Блаца, на 474 м надморске висине, налази се село Гргуре, некадашњи Лежимир.

Шумовите падине Копаоника са буковом, храстовом и јеловом шумом, многобројни травнати брежуљци и пропланци, простране њиве и ливаде, обиље ловне инфраструктуре и дивљачи, молитвиште, прелепа новосаграђена црква, чине ово село местом интересантним за сваког посетиоца.

Kада се из Горњег Гргура, једног од 40 насеља у општини Блаце, знаног по томе што је у прошлости представљало важан привредни, економски, трговински, пољопривредни, културни и духовни центар овог дела Топлице и Kосанице, крене узводно, кањоном Гргурске реке, после вожње макадамским друмом, дугим четири километра, стиже се у заселак Манастирци. Дуж пута, са обе стране водотока, уздижу се висока брда, обрасла густом столетном шумом. Kроз Гргуре је, иначе, водио чувени Дубровачки пут, а насеље је некада носило назив Лежимир.

Данашњим именом је названо по Гргуру, сину Ђурађа Бранковића, кога су Турци ослепели са братом Стефаном.

На делу пута Горње Гргуре – Манастирци, на Гргурској реци, у атару Церовице, заселка суседног села Музаће, налазе се трагови воденице у којој је предводник Топличког устанка 1917. године, легендарни војвода Kоста Војиновић Kосовац, нашавши се у окружењу бугарског окупатора, да не би жив пао у руке непријатеља, себи одузео живот.

Последњу жељу да буде сахрањен на месту страдања окупатор је испунио. Војиновић је сахрањен ту, покрај воденице, а после ослобођења капетан с Преполца Вукоје Тодоровић, Војиновићев рођак (Вукојева супруга и мајка Kосте Војиновића биле су сестре), пренео је посмртне остатке вође устанка из Церовице на сеоско гробље у Горњем Гргуру. У порти цркве Светог Јована у Горњем Гргуру, где се сваке године 7. јула одржава традиционални народни сабор, Kости Војиновићу је подигнут споменик.

Обележје је посвећено и гргурском проти Димитрију Димитријевићу, неко време учитељу у Барбатовцу, једном од седам добровољаца, који су из Бабице, на Kопаонику, пешице, однели Војиновићево писмо Српској врховној команди у Солуну, а такође и Војиновићевим друговима и жртвама Топличког устанка.

Са десне стране пута Горње Гргуре – Манастирци, на маленој заравни, у подножју Церовине (789), налазе се рестаурирани и конзервирани темељи храма Благе Маре, а горе, високо у брдима, уочавају се остаци цркве Светог Пантелејмона, као и бедеми града “проклете Јерине“, кога мештани називају Каљаја (турцизам – тврђава, утврђење).

У овом селу постоји и црква Светог Илије, коју су саградили мештани села.

Предање вели да је цркву Светог Пантелејмона саградила “проклета Јерина“, посветивши је српским витезима да се у њој причешћују пре одласка у бој.

У центру села налази се Музеј у коме је поставка Топличког устанка и спомен соба Косте Војиновића, где се посетиоци могу упознати са периодом Топличког устанка и времена Косте Војиновића. Мештанин села Гргура Раде Лазаревић задужен је да Вас кроз причу поведе у ово време.

На северу општине Kуршумлија, у суседству села: Бабица, Трећак, Магово, Паваштица, Сагоњево, Невада, Kоњува, Спанце и Тмава налазе се насеља: Батоте (општина Брус), највеће село у региону Kопаоника, затим Горње и Доње Гргуре, Барбатовац и Чунгула, која припадају општини Блаце.

У овим насељима, али и у читавој Топлици и Kосаници и сада у народу живи и преноси се занимљива легенда о заселку Манастирци, односно о судбини тамошњег средњевековног манастира по коме је заселак назван данашњим именом – Манастирци, у народу знаном под називом Намастир.

Предање каже да је у Манастирцима, смештеним у забитим и шумовитим пределима источних огранака Kопаоника, подно планинског виса Ћевгуџа (988), у веома живописном и питомом амбијенту природе, у средњем веку, постојао надалеко чувени мушки манастир са најбројнијим братством на југу Србије.

Предање каже да је овде, у тишини векова, у импресивном окружењу природе, као створеном за манастирски живот, за тиховање, свету мисију очувања српске духовности и самобитности, обављало братство, које је бројало чак 300 монаха и искушеника!

После коначног освајања Топлице 1454. године, каже даље легенда, Турци су манастир спалили, а монашко братство, на свом узвишеном задатку православља, уточиште је нашло у манастиру Стрмац (493), 12 километара источно од Бруса, у атару села Батоте.

Коњички клуб „Мамуза“

2014. године љубитељи коња основали су клуб (удружење) љубитеља и одгајивача коња, под именом „Мамуза“. Удружење до сада броји око двадесетак чланова који поседују око тридесетак грла коња. Удружење се бави одгојем расних коња, као и обуком деце и одраслих кроз професионалну организовану школу јахања, укључујући и спортско, рекреативно и туристичко јахање.

Коњички клуб Мамуза посетиоцима нуди вожњу фијакером кроз блачки крај. Циљ оваквог вида вожње фијакером је жеља да се скрене пажња на лепоте коња и вожњу фијакером која представља посебни ужитак.
Планови за будућност усмерени су ка отварању школе јахања са ранчом у Блацу.
Контакт: 062/372-549 Срђан Милановић.

Органска производња Midi organic

Воће које је узгајано на надморској висини од 500 до 1300 метара надморске висине (обронци Копаоника, висораван Топлице, предео између Блаца и Куршумлије) могу се наћи у понуди Midi organic-а. Предузеће које је на српском тржишту више од 25 година и прво је у Србији почело да се бави производњом и извозом органског воћа. Ово предузеће у сарадњи са мештанима села Гргура, а и других околних села, организује производњу, прераду и продају шљива, вишања, малина, купина, јабука, и другог воћа које се извози. Сушено и замрзнуто воће произведено по најмодернијим стандардима за органску храну, продаје се широм Европе, а доспева и на тржиште Америке и Канаде.

Село слави шљиву

По чему је Гргуре још познато је и манифестација Село слави шљиву, посвећена шљиви, јер је ово место са највећим бројем произвођача и прерађивача овог воћа.